Posted on

Standard ISO 50001:2018 – drugi deo

Deo 2/4

U prvom delu počeli smo opis razlika između stare i nove verzije standarda ISO 50001. U ovom nastavku biće uglavnom reči o razlikama koje su posledica prelaska na HLS strukturu.

Kod energetskog preispitivanja (staro 4.4.3; novo 6.3) postoji terminološka razlika – izvori energije (staro) ili tipovi energije (novo). Čini se da je ovo pojašnjenje korisno. Recimo, toplotna energija je pre tip nego izvor. Znam mnoge organizacije koje su često menjale izvor energije za proizvodnju toplote (mazut, gas, pelet, toplotne pumpe), što nije bilo jednostavno ispratiti kroz sagledavanje SEU. Novom terminologijom je ovo olakšano.

Analizom podataka o prošloj i sadašnjoj potrošnji energije utvrđuju se područja značajne potrošnje. Nova verzija jasno zahteva da za svako područje značajne potrošnje (SEU) budu definisane: promenljive od kojih potrošnja zavisi, tekuća energetska performansa, kao i ljudi čiji rad može uticati na potrošnju. Takođe, svaki SEU treba i identifikovati mogućnosti za unapređenje energetskih performansi i odrediti prioritete. Sagledavanje buduće potrošnje je obaveza i po staroj i po novoj verziji standarda.

U novoj verziji standarda postoji deo kojeg u staroj verziji nema. Ove izmene se ne odnosi samo na ISO 50001 nego na sve standarde sistema menadžmenta čije su verzije usklađene sa HLS sistemom. Pre svega standard polazi od konteksta organizacije (tačka 4.) koji se odnosi na razumevanje konteksta organizacije i potreba i očekivanja zainteresovanih strana. Ova dva elementa presudna su za određivanje obima i granica EnMS.

Tu je i tačka 5. (novo) koja govori o liderstvu. Već smo rekli da nova verzija ne traži više postavljenje predstavnika rukovodstva za EnMS. Intencija je jasna, top menadžment, tj. liderski deo organizacije odgovoran i mora da demonstrira posvećenost uz uvažavanje potreba za kontinualnim unapređenjem kako energetskih performansi, tako o efektivnost EnMS. Čest je slučaj bio da je ova odgovornost bila delegirana na predstavnika rukovodstva, što se pokazalo kao neodrživo rešenje.  

Nova je i tačka 6.1. koja se odnosi na potrebu da organizacija identifikuje i preduzme mere da smanji rizike i po mogućnosti ih pretvori u prilike. Ovaj zahtev je u direktnoj vezi sa kontekstom organizacije i njegovo razumevanje, kao i sa zahtevima i očekivanjima zainteresovanih strana i zahteva od organizacije da rešenja za smanjenje rizika i njihovo pretvaranje u prilike integriše u poslovni proces, te da proverava efektivnost tih aktivnosti.

Posted on

Standard ISO 50001:2018 – prvi deo

Deo 1/4 
Nakon što je prošle godine objavljena nova verzija standarda, svima koji imaju implementiran i sertifikovan standard sledi posao na tranziciji sa verzije standarda iz 2011. na novu verziju.

Trenutno je u ponudi veliki izbor obuka za tranziciju ovog standarda. Skoro sve konsultantske kuće, a i sertifikaciona tela krenula su u ovaj posao. Postavlja se pitanje da li Vam je potrebna ovakva obuka i kako odabrati dobru i korisnu u velikoj ponudi. U narednih nekoliko postova daćemo vam uputstva kako bi vaš odgovor na prethodno pitanje bio pravi i kako ne biste bespotrebno trošili ni vreme ni novac.

Naravno, polazimo od razlika između stare i nove verzije standarda. Na prvi pogled, velika razlika dolazi iz činjenice da je nova verzija usklađena sa HLS strukturom (koju imaju i drugi standardi menadžmenta, kao što su ISO 9001:2015, ISO 14001:2015…).

U tekstu će referenciranje na verziju standarda iz 2011. biti (staro), a na verziju iz 2018. (novo).

Krenimo od Energetske politike (po starom tačka 4.3; u novom 5.2).  Ovde nema velikih promena osim što je staro izdanje zahtevalo je da politika bude usklađena sa prirodom i obimom potrošnje energije u organizaciji. Novo izdanje traži da politika bude usklađena sa za svrhom organizacije.

Postoji izmena i u delu koji se odnosi na opšte i energetske ciljeve (staro 4.4.6; novo 6.2.2). Nova verzija traži da energetski ciljevi budu u vezi sa područjima značajne potrošnje energije (u daljem tekstu koristiću skraćenicu SEU – Significant Energy Use). Ciljevi treba da su u skladu sa politikom, da budu merljivi (ako je moguće), da uzimaju u obzir mogućnosti za unapređenja performansi, da ciljevi budu saopšteni i da li se ostvarenje ciljeva prati (monitoring).

Da li je svaki cilj obuhvaćen akcionim planom? Akcioni planovi (staro 4.4.6; novo 6.2.3), treba da budu ugrađeni u biznis procese organizacije i organizacija ovaj zahtev treba da uzme u obzir.

Uloge i odgovornosti (staro 4.2.2; novo 5.3): Predstavnik rukovodstva za EnMS (staro izdanje) ne mora više postojati. Naravno, nije zabranjeno da i dalje ova uloga postoji u sistemu. Novo izdanje zahteva da rukovodstvo imenuje tim za Energetski menadžment. Postoji i novo pitanje: Da li je sistem upravljanja adekvatno kontrolisan kako bi bio efektivan (samo sistem upravljanja, a ne aktivnosti uštede energije)?