Još jedan zahtev novog izdanja ISO 50001 zahteva razumevanje. U tački 6.5 piše: “Kada organizacija ima podatke koji ukazuju na to da relevantne varijable značajno utiču na energetske performanse, organizacija treba da sprovede normalizaciju vrednosti EnPI i odgovarajućih EnB.” Tome treba dodati i tačku 3.4.9, gde je relevantna varijabla definisana kao kvantitativni faktor koji značajno utiče na energetske performanse (3.4.3) i rutinski se menja.
Kako razumete ovaj zahtev? Kako da u praksi organizacija “sprovede normalizaciju vrednosti EnPI i odgovarajućih EnB”?
Standard ISO 50006, govori da u principu postoje 4 načina da se definiše EnPI i to korišćenjem:
- Izmerenih vrednosti potrošnje, dakle apsolutnih vrednosti potrošnje energije;
- Prostim odnosom izmerenih vrednosti, dakle odnosom potrošnje energije prema proizvedenoj količini (vrednosti);
- Statističkim modelima, dakle modelima dobijenim upotrebom statističkih alata na analizi podataka o potrošnji energije i varijablama koje na potrošnju utiču i
- Inženjerskim modelima, gde se misli na komlikovane alate dobijene inženjerskim modelovanjm procesa.
Prvi tip EnPI očigledno ne uzima u obzir varijable koje utiču na potrošnju energije. U ISO 50006 je rečeno i da on nije mera energetske efikasnosti. Drugi tip, odnos, može da se koristi u situacijama kada potrošnja zavisi samo od jedne varijable i kad nema tkz. Base Load, odnosno potrošnje koja ne zavisi od te varijable. Sasvim je jasno da je izuzetno retka situacija u kojoj na potrošnju utiče samo jedna varijabla i kada nema potrošnje kada je ta varijabla jednaka 0.
Dakle, ISO 50006 upućuje na korišćenje trećeg ili četvrtog tipa EnPI. Pri tome, četvrti tip je izuzetno kompleksan i u velikom broju slučajeva nema potrebe za njim. Potreba za njegovo korišćenje postoji samo kod izuzetno kompleksnih postrojenja sa mnogo zavisnh procesa i postojanjem niza nuzprodukata u proizvodnom procesu. Primer su rafinerije nafte.
Iz rečenog proizilazi da su statistički modeli odličan alat za definisanje EnPI i EnB. Najčešće se tu radi o lineranim regresionim modelima (u ređim slučajevima koriste se nelinearni modeli).
Ovde ćemo se samo kratko osvrnuti i na činjenicu da nam poznato da organizacije uglavnom koriste odnos kao meru energetske efikasnosti. Da li se radi o specifičnoj potrošnji (Mj/toni, Mj/kg, kWh/kg, kWh/hl….) ili o energetskom intenzitetu (kWh/RSD, kWh/Eur…) svejedno. Tvorci ISO 50001 (i ISO 50006) su u pravu. Odnos nije dobra mera energetske efikasnosti. Jeste mera produktivnosti, jeste bitan podatak za menadžmet koji govori o učešću troškova energije u ceni proizvoda, ali nije dobar indikator kada govorimo o energetskoj efikasnosti i uštedama energije. Stoga je nova verzija ISO 50001 i postavila kao zahtev da se moraju uzimati u obzir varijable (množina) koje utiču na potrošnju energije.
Ulazak u dublje objašnjenje prevazilazi namenu ovog članka. U slučaju da Vas ova tema interesuje, kontaktirajte nas, biće nam zadovoljstvo da se odazovemo i na osnovu vaših potreba predložimo modalitete sradnje.