Deo 4/4
U četvrtom nastavku biće reći o delovima koji su u manjoj ili većoj meri zajednički za sve standarde sistema menadžmenta. Tačka 7.1 nove verzije standarda govori o potrebi da organizacije identifikuje i obezbedi sve potrebne resurse kako bi se uspostavio, implementirao, održavao i kontinualno unapređivao sistema EnMS ali i kontinualno unapređivale energetske performanse. Ovog eksplicitnog zahteva nije bilo u prethodnoj verziji. Zatim obuka i kompetentnost i svest (staro 4.5.2, novo 7.2 i 7.3), mahom su bez promena. Nova verzija više insistira na podizanju svesti, već samom činjenicom da je ovaj zahtev izdvojen u posebnu tačku (7.3). Zahteva se da osobe koje rade pod kontrolom organizacije budu upoznate sa politikom, njihovom ulogom u ostvarenju efektivnosti sistema uključujući ulogu u ostvarenju postavljenih ciljeva i koristima koje organizacija ima od unapređenja energetskih performansi. Takođe, zaposleni treba da imaju svest o tome kako njihove aktivnosti i ponašanje utiču na ostvarenje energetske performanse, te kakve su posledice odstupanja od zahteva EnMS. Smatramo ove zahteve veoma bitnim. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da EnMS i njegova efektivnost najviše zavisi od svesti i ponašanja ljudi, od top menadžmenta pa do neposrednih izvršilaca.
Izmena postoji u delu zahteva koji govori o komunikaciji. Stara verzija je ostavljala organizaciji izbor koji se odnosi na to da li će i kako vršiti eksternu komunikaciju. Nova verzija obavezuje organizaciju na eksternu i internu komunikaciju, s tim da ostavlja organizaciji izbor šta će biti predmet komunikacije, kada će se ona vršiti, sa kim, kako i ko će komunicirati u ime organizacije.
U pogledu dokumentacije, izmena je pre svega terminološka. Termini dokumenti i zapisi zamenjeni su jedinstvenim terminom dokumentovane informacije, što je učinjeno i kod svih drugih standarda sistema menadžmenta. Utisak je da su zahtevi za dokumentovanim informacijama i podacima koje one treba da sadrže detaljnije opisani, mada nam se ne čini da tu ima novih zahteva, samo je specifikacija detaljnija, pa time i jasnija.
Bitna novina je obaveza organizacije da SEU koji su dati na postupanje spoljnim organizacijama (outsourcing) moraju biti kontrolisani (8.1). Drugi zahtevi koji se odnose na operativne kontrole, nabavku i razvojne funkcije su u manjoj ili većoj meri identični. Isto važi i za zakonske i druge zahteve te evaluaciju usklađenosti organizacije sa njima.
Interni pregled i preispitivanje od strane rukovodstva su konkretniji i stavljaju u fokus menadžment kao odgovoran za funkcionisanje EnMS. Takođe i zahtev koji se odnosi na monitoring, merenje, analizu i evaluaciju EnMS i energetskih performansi jasnije opisuju šta je potrebno raditi.
Neusaglašenosti i postupanje sa njima (korektivne mere) su jasno, kao i kod drugih sistema menadžmenta, opisani u tački 10.1. Neusaglašenosti su jedan od glavnih izvora kontinualnog unapređenja. Neusaglašenosti se dešavaju, bilo radi grešaka, bilo radi loše postavljenih uputstva, radnih procedura, kontrole nad operacijama. Stoga je sasvim normalno da se neusaglašenosti dešavaju. Posebno je važno istražiti uzroke pojave neusaglašenosti i preduzeti mere da se one ne ponavljaju.
Stalno poboljšanje energetskih performansi (novi zahtev 10.2) je posebno bitan. Ovaj zahtev sada sasvim jesno i nedvosmisleno govori da organizacija može biti sertifikovana i zadržati sertifikat u godinama koje slede smo ako stalno poboljšavate svoje energetske performanse i demonstrirate činjenice kroz poboljšanje pokazatelja energetske efikasnosti. Prethodna verzija ISO 50001, nije eksplicitno sadržala ovaj zahtev (mada je to bila poenta) i tek je ISO 50003 obavezu provere postojanja stalnog poboljšanja energetskih performansi uveo kao zahtev sertifikacionim kućama.
Do sada opisan proces energetskog preispitivanja definisao je tipove energije koje sistem EnMS obuhvata i definisao područja značajne potrošnje. Sada je potrebno za područja značajne potrošnje definisati indikatore energetskih performansi EnPI (staro 4.4.5; novo 6.4), te energetske poredbene linije – EnB (staro 4.4.4; novo 6.5). Primetno je da se verzije standarda razliku u redosledu uvođenja ovih pojmova u sistem. Stara verzija je prvo uvodila pojam energetske poredbene linije EnB, pa zatim EnPI. U novoj verziji, ovo je obrnuto. Zašto? Suštinski, EnB je EnPI primenjen na referentni posmatrani period u prošlosti, dakle na podatke iz perioda koji je odabran kao reprezentativan za ocenu dosadašnjeg stepena energetske efikasnosti. Ovako posmatrano, logično je da prvo definišemo šta je EnPI, pa onda na osnovu prošlih podataka iz tog EnPI da izvedemo EnB. Smatramo da je na ovaj način jasnije i shvatljivije postavljena ključna energetska metrika.